Kupovinom neke od naših knjiga, postanite član kluba i ostvarite popuste na ostala izdanja.

O nama i autorima
petak, 30 jul 2010 13:24

 

 

 

 

 

Autori:


 

Pop D. Đurđev rođen je 3. aprila 1953. godine u Novom Sadu. Osnovnu školu pohađao je u Novom Sadu i nekoliko okolnih mesta, srednju u Kraljevu, a studije šumarstva na univerzitetu u Beogradu. Piše satiru, poeziju za mlade, a bavi se i vizuelnim istraživanjima.

Do sada je objavio sledeće knjige: Isečci (model-knjiga) 1981; Vavilonski neimari (satirični zapisi) 1984; Evnuh i kukavica (satirične pesme) 1987; Bludilnik (pesme za mlade) 1988; EPPesme international (vizuelne pesme) 1992; (E)legije časti (satirične pesme) 1993;

I love av av you (pesme za mlade) 1996; Book war (satirične pesme) 1996; Slik kovnica (vizuelne pesme za mlade) 1998; Izvođač besnih glista (pesme za mlade) 2002; Dva alava lava (Ludoteka savremene srpske poezije za decu) 2003; Farma puna šarma (pesme/slikovnica) 2006; Vsičko, koeto rastne, bi iskalo da pee/Sve što raste , htelo bi da peva – koautor Raša Popov (izbor srpske poezije za decu na srpskom i bugarskom jeziku) 2006; Neven – Čika Jovin list (reprint izdanje Zmajevog Nevena – koautor Mića Golić, 2006; Amateri od zveri (pesme/slikovnica) 2007; Bića iz zoo vrtića (pesme/slikovnica) 2008; Prevoznici u reči i slici (pesme/slikovnica) 2008; Tamo negde, na kraju sveta (autobiografska proza) 2008; Let lionskog Ikara (kratka proza) 2010; Tegleća sreća (poema) 2010; Aversi i versi (pisci na novčanicama evropskih država) 2012.

Za svoj rad dobio je: Povelju Stražilova, nagrade Brana Cvetković, Radoje Domanović, Gordana Brajović, Momčilo Tešić, nosilac je Zlatne kacige, Zlatnog Gašinog pera (i dva srebrna), Zlatnog zvonca popularnosti, član je čarapanskog viteškog reda „Ser Hardi“ i dobitnik Malog princa za doprinos razvoju međukulturalne saradnje u regionu.

Dobitnik nagrade "Maslinov venac" za celokupno stvaralaštvo.

Živi i radi u Novom Sadu. Direktor je Zmajevih dečjih igara.

 


 

 

Igor Kolarov je rođen 1973. godine u Beogradu. Jedan je od najosobenijih savremenih srpskih pisaca za decu. Dobitnik je najznačajnijih nagrada.



Objavio je knjige za decu:

HIONIJINE PRIČE (pesme i priče, 2000)

MILICA U VRTU (pesme i priče, 2001)

AGI I EMA (roman, 2002, 2003, 2006, nagrada «Politikin Zabavnik»,)

DVANAESTO MORE (roman, 2004, 2007, nagrada «Dositejevo Pero»)

PRIČE O SKORO SVEMU (priče, 2005, nagrada Bijeljinskog Sajma knjiga “Čika Jova Zmaj», nagrada «Neven»)

KUĆA HILJADU MASKI (roman, 2006)

BURENCE (priče, 2007)

FIONA I DRUGE MISTERIJE (priče, 2007)

SMS PRIČE (priče, 2008)

DŽEPNE PRIČE (interaktivne priče, 2010)

KAJINA NAJBOLJA ŽIRAFA (slikovnica, 2010)

RUSVAJ (priče, 2011, nagrada „Dečja knjiga godine 56. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga“)

KUĆA HILJADU MASKI (roman, dvojezično: srpski i norveški, 2011)

Za odrasle je objavio knjigu pesama ANATOLIJSKE HRONIKE (2002).

Godine 2006. dobio je nagradu Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za mlade.

Godine 2009. dobio je Zlatnu značku Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za stvaralački doprinos u širenju kulture.

Sa Brankom Stevanovićem priredio je: izbor iz savremene srpske poezije za decu E, BAŠ TO! (2009., lektira za drugi razred osnovne škole), i izbor iz srpske poezije za decu OD ZMAJA DO BESKRAJA (2010., lektira za prvi i drugi razred osnovne škole).

Za četvrti razred osnovne škole priredio je lektiru SLONOVSKA MUZIKA (2009. - izbor iz svetske poezije i proze za decu).

Priredio je antologiju NAJKRAĆE SRPSKE PRIČE ZA DECU (2009, nagrada «Dositejevo Pero»).

Priredio je izabrane pesme i priče Vladimira Andrića: ČITAJ VETRU OMILJENE KNJIGE (2010).

Po nagradjenom romanu AGI I EMA snimljen je film u režiji Milutina Petrovića, sa Milenom Dravić i Stefanom Lazarevićem u glavnim ulogama, kao i radio-drama u režiji Meline Pota Koljević.

 


Lidija Nikolić, književnik i profesor, rođena je 24. aprila 1960. godine u Beogradu. Diplomirala je 1983. godine na grupi za Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od tada piše za decu i odrasle i objavljuje prozu, poeziju, radio-drame, scenarija, književne prikaze, eseje i prevode sa engleskog i slovenačkog. Saradnik je dnevnih listova, književnih časopisa, radija i televizije. Zastupljena je u više antologija priča za decu i nekoliko čitanki. Dobitnik je nagrade dečjeg žirija „Dositej“ za zbirku pripovedaka za decu „Anino životinjsko carstvo“. Dobitnica nagrade "Politikinog zabavnika" za 2012 godinu, za knjigu "Buvlje hvatalice"

 

Objavljene knjige:

 

„Neću više da lažem“ (priče za decu), Beograd, Vuk Karadžić, 1987.

„Biti ničiji“ (poetski roman), Beograd, Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, 1992.

„Neću više da lažem“, Beograd, Sfairos, 1994.

„O...“, Zoran Novaković (iz zaostavštine), Beograd, Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, 1996.

„Duše divlje i samotne“ (roman), Beograd, Zvonik, 2000.

„Anino životinjsko carstvo“ (priče za decu), Beograd, Narodna knjiga, 2002.

„Osećanja. O. Sećanja.“ (literarna monografija o Margiti Stefanović), Beograd, Izdavački studio Čekić, 2011.

"Buvlje hvatalice" (priče za decu), Beograd, Izdavački studio Čekić, 2012

 

Priređene knjige:

„U ratu sa sobom“, Zoran Novaković, Beograd, Književno društvo „Sveti Sava“, 2004.

„Nije lako biti dete“, Dragomir Đorđević (izabrane pesme), Zavod za udžbenike, 2009.

 

Prevodi:

„Terapija pokretom i plesom deteta sa autizmom“ (prevod sa slovenačkog), Jelena Kljajić, Beograd, Vedes, 2003.

 

Radio-drame:

„Koriolan“, radio-adaptacija

„Vetar veštica“, dokumentarna radio-drama

„Princ na belom oblaku“, radio-igra za decu

„Biti ničiji“, radio-drama

„Duše divlje i samotne“, radio-adaptacija romana

TV serije (sa Vesnom Vidojević-Gajović):

„Prvaci u znanju“ (8 epizoda)

„Književna školica“ I deo (8 epizoda)

„Književna školica“ II deo (10 epizoda)

„Večni sjaj detinjstva“

Dela izvedena na radiju (serije priča):

„Neću više da lažem“ (10)

„Priče o životinjama“ I deo (13)

„Priče o životip/spannjama“ II deo (13)

„Mamin dnevnik“ (12)

„Vini i Puma“ (4)

„Profesorske priče“ (8)

 

Scenski prikazi dela:

„Biti ničiji“, monodrama, Rada Đuričin

„Duše divlje i samotne“, duodrama, Lidija Nikolić i Vladimir Milošević/Aleksandar Izrailovski

„Neću više da lažem“, monodrama za decu, Zoran Babić

„Osećanja. O. Sećanja.“, monodrama, Lidija Nikolić


Бранко Стевановић је рођен 1966. године у Бачкој Тополи, одрастао на Криваји и у Севојну, живи у Београду. Пише за децу и одрасле.

Књиге за одрасле:

• „Трајања“ (песме, 1986)

• „Никола Врана и голубови“ (мини приче, 1990)

• „Врло друштвена игра“ (песме, 1994)

• „Употреба детета“ (песме, 2000).

Књиге за децу:

• „Зоолошка песмарица“ (песме, 1996, 2007)

• „Прича о принцу јединцу“ (бајка за извођење, 2004)

• „Лепо ти кажем“ (песме и приче, 2007)

• „Ето тако“ (песме и приче, 2009)

• „Овако је то било“ (приче, 2010)

• „Авантуре Краљевића Марка“ (песме, 2011).

Сликовнице:

• „Фока из потока“ (2008)

• „Када се лаву замрси грива“ (2008)

• „Наглавачке“ (2010).

Награде:

• Прва награда публике Фестивала југословенске поезије „Смедеревска песничка јесен“ (1985)

• „Паунова награда“ Народне библиотеке у Ужицу (2004)

• „Дечја књига године“ 52. Међународног београдског сајма књига (2007)

• „Змајев песнички штап“ 53. Змајевих дечјих игара (2010)

• „Сребрно Гашино перо“ 23. Фестивала хумора за децу у Лазаревцу (2011)

• Књижевна награда „Момчило Тешић“ oпштине Пожега (2011).

Приредио је избор из поезије и кратке прозе Љубивоја Ршумовића „Чини ми се вековима“ (2009).

Са Игором Коларовом је приредио избор из савремене српске поезије за децу „Е, баш то!“ (лектира за други разред основне школе, 2009) и избор из српске поезије за децу „Од Змаја до бескраја“ (лектира за први и други разред основне школе, 2010).

Један је од приређивача књиге „Кроз Београдски зоолошки врт“ (2005, 2011).

Његова драма у стиховима за децу „Прича о принцу јединцу извођена је на сцени Краљевачког позоришта (2003/2004), Градског позоришта „Театар 91“ у Алексинцу (2009/20010) и Шабачког позоришта (2010/2011).

Поезијом и кратком прозом заступљен је у антологијама и у уџбеницима за основну школу.


Весна Видојевић-Гајовић рођена је 4. јануара 1953. године у

Обреновцу. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду

(група за Општу књижевност са теоријом књижевности).

Објавила је књиге прича за децу: Потрага за летом (1985),

Бабарогин рођак (1986), У земљи Пируежана ( 2000 ), Кецеља на беле

туфне ( 2003), Санке за принцезу (2003), Детелина са четири листа

(2006), Наша авлија (2010); сликовницу Свако своју кућу има (1990);

романе за децу: Зелени папагај (1994), Пуженко и његова кућа (2001),

Едаров пас (2007).

За роман Пуженко и његова кућа добила је награду

Змајевих дечијих игара Раде Обреновић и Доситејево перо. За

збирку прича Кецеља на беле туфне награду Невен, као и награду

Доситејево перо. Носилац је награде Змајев штап, 52. Змајевих

дечијих игара, 2009. године.

Радио Београд је емитовао шест њених драма за децу. Награђене

су: Рукавице-бунтовнице (1981), Зимски сладолед (2000) и Кућа из

снова (2000).

Аутор је читанке за трећи разред основне школе.

Преводила је приче за децу са енглеског и италијанског језика.

Заступљена је у неколико антологија и читанки.

За Школску редакцију Телевизије Београд урадила је многе серије

и емисије за децу. Најпознатије су: Књига је да се чита, Путоказ,

Изабери своју књигу, О роману, Лирика, Мали декламатор, Његош,

Вуков лексикон, Змајева библиотека, Писци из моје читанке,

Књижевна школица, Вечни сјај детињства, Кукурику шоу.

Живи у Београду и ради као уредник Дечије рубрике Телевизије

Београд.


Aleksandar Petrović: Beograđanin. Trideset devet. Oralni hirurg sa neobjašnjivom sklonošću ka pisanju. Objavio kratke priče u nekoliko antologija. Fluent in English. Ponosni vlasnik permis de conduire, ali ne i automobila. Dobro se slaže sa svojim prepotopskim računarom. Kratak, jasan, metodičan. Radoznao. Analitičnost duple Device. Beskrajno radoznao.


Marija Krkač: Rođena je u Užicu, daleke i lepe '68. Nema naviku da se kaje zbog pogrešnih odluka. Okrenuta je ka napred, mada joj je levi profil lepši. Voli biljke koje ne cvetaju i kratke književne forme. Smatra da se sa malo mora reći mnogo. Njeno geslo je: "Pošalji mi SMS, pa ću ti reći ko si." Ovo joj je prva knjiga.

 


Ivan Cvetković: Šezdesetih je voleo Novi Beograd i svoj mali bicikl. Danas voli da vozi trotinet. Osamdesetih je voleo da crta filmove i da se skija na jugu Srbije. Sada voli da piše knjige i da se sunča na severu Skandinavije. I dalje obožava da živi u kolima... Ivan Cvetković

 


Dragan Dimitrijević: Dragan Dimitrijević, rođen 1975. Voli broj sedamnaest, uživa da koru mandarine ili jabuke oljušti u komadu, obožava da vozi bicikl.

 

 


Violeta Ivković: Rođena je u Beogradu 1957. Nekad je išla na koncerte po svetu, a sad sluša Toma Vejtsa dok pegla. Na Oksfordu je učila engleski, a progovorila španski. U “Mikru” ima kolumnu o novim tehnologijama, a nema televizor. Volela bi da slika, a piše.

 


Ranko Trifković: Rođen u Beogradu. Od bebe napredovao u dečaka, a zatim u mladića koji nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu i skakao, pevao i igrao širom Evrope. Kad je konačno shvatio da je bata, pustio je stomak i posvetio se pisanju. To što napiše, povremeno i objavi. Živi u ulici Bežanijskih ilegalaca, sa hiperaktivnim haskijem po imenu Kasja.


Gordana Simić: Imala je pedeset sedam godina kada je počela da piše o meni. Tako je njen život najzad postao uzbudljiv kao i moj. Eh, samo da je ranije postala odvažnija kao spisateljica, ne bih ovoliko čekao na svoj životopis. Bilo kako bilo, u mojim očima preporučuje je to što se ponosi svojom decom; što se divi Volterovom Kandidu i Modiljanijevim portretima; kao i, naravno, što voli slatkiše, onakve kakve sam još u detinjstvu naučio da pravim. I nikad zaboravio...Milutin


Lana Bastašić (1986) piše kratke priče. Poseduje: jedan stari klavir, fejk japansku sablju i dedinu mašinu za kucanje. Doručkuje čokoladu. Veruje u paralelne svetove. Kad poraste biće kubanska konobarica. Sve drugo nije toliko važno.

 

 


 

Marko Dejanović: Rođen u Banja Luci 1982., živi u Zagrebu. Zarađuje kao novinar. Smatra da bi ljudi bili ljepši da su kopitari jer mu se gade stopala. Skuplja šešire – ima jedan. Pazi na upaljač kao na oko u glavi (Ima oba oka u glavi). Piše jer voli da čita.

 


Nemanja Stanković: rođen 1972. Živi u Beogradu, radi kao copywriter u agenciji McCann Beograd.

 

 

 

 


 

Milutin Petrović je rođen u Beogradu 1961. godine. Odrastao je na Dorćolu. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu studirao početkom osamdesetih. Od 1985. profesionalno radi kao režiser. Od 2001. predaje režiju. Sem filmom i televizijom, bavi se i advertajzingom, pozorištem i muzikom.

 

 


Gradimir Stojković

Knjige pesama: Potomak ravnice, Tuđa vrata, Skupo doba, Pesme, U ovom šašavom životu, Plava postelja, Ko se ovde folira, KBSZ istorija, Mala hrišćanska pesmarica, Pantologija za decu i Potomak ravnice - izbor pesama.

Romani: Rat Novakov i mir (nagrada „Dragojlo Dudić”), Hajduk u Beogradu (nagrada „Politikin zabavnik”), Hajduk protiv vetrenjača, Hajduk sa druge strane (nagrada „Neven”), Sve moje gluposti (nagrade „Neven” i „Dositejevo pero”), Želim, Buba, Kopao sam dubok zdenac (nagrada „Dositejevo pero”), Hajduk na Dunavu (nagrada „Dositejevo pero”), Prvi, Hajduk čuva domovinu (nagrada „Dositej”), Hajduk ostaje Hajduk (nagrada „Dositej”), Hajduk u četiri slike (nagrada „Dositejevo pero”), Hajduk iz Beograda (nagrada „Dositejevo pero”), San (nagrada Večernjih novosti „Gordana Brajović”), Hajduk po Himalaji, Maja u oblacima (nagrada Zmajevih dečjih igara „Rade Obrenović”), Raduj se, mladiću, Svako mora jednom i Ja kao ti-ti kao ja.

Zbirka pripovedaka: Ono vreme (nagrada „Dositej”),  Sastavni deo života, Vrlo kratko: imam jednu tajnu (Plaketa Malog princa, Tuzla) i Ezopove basne po novoj modi.

Izbor poezije i proze: Bolje vas našli (zajedno s D. Ćulafićem), Jednom ja tako/Glavom kroz zid, (Ne)uspela šala (nagrada „Srebrno Gašino pero”), KBSZ knjiga, Možda večeras.

Značajnije književne nagrade: „Vukovo pero”; „Matija Ban”; Zmajevih dečjih igara za stvaralački doprinos izrazu u književnosti za decu; „Zlatno Gašino pero”, „Zlatno zvonce popularnosti” - Novi Sad, „Zlatni ključić” Smederevskih pesničkih jeseni, „Zmajev pesnički štap” ZDI, Novi Sad.


 

Predrag Crnković je beogradski pisac i prevodilac. Objavio četiri romana i jednu zbirku priča, te preveo dvadeset dve knjige sa danskog, švedskog, norveškog i engleskog. Član Udruženja književnih prevodilaca Srbije i Udruženja danskih pisaca (kao član OF-a, Udruženja danskih prevodilaca). Od 2000. objavljuje u balkanskim književnim časopisima (Povelja, Zlatna greda, Polja, Književni list, Nova Istra iz Pule, Knjigomat...), redovno piše gonzo-putopise i prozu za e-novine, a i na svom blogu.
Za Crnkovića se čulo kada je 2008. godine dobio nagradu V.B.Z.-a za "najbolji neobjavljeni roman", koji je zatim objavljen pod naslovom Beograd za pokojnike. Samo dva meseca ranije iste godine, izašao mu je prvenac Čarapanke sa Zvezdare, kao prva knjiga novopokrenute edicije “Knjigomata”, nezavisnog izdavača iz Zagreba. Roman na srpskom, ali objavljen u Zagrebu. 2009. mu izlazi treći roman, Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima, za koji mnogi i danas misle da je udžbenik, a Milivoje Ždralović" lik profesora književnosti iz knjige, na nekim sajtovima se navodi kao koautor dela. Roman je ušao u širi izbor za NIN-ovu i tuzlansku nagradu “Meša Selimović”. Zbirka priča Vrlo moguće priče izlazi 2010. Godine u izdanju “Adrese” iz Novog Sada
U međuvremenu Crnković je putovao i prevodio, pre svega sa danskog jezika, ali i sa švedskog i norveškog.
Otkrio je Norvežanina Pera Petešuna, predloživši “Geopoetici” roman Idemo da krademo konje (2008.), dve Šveđanke, Saru Stridsberj, predloživši V.B.Z.-u roman Fakultet snova (2010.) te Marjane Bahtijari, predloživši novosadskoj “Adresi” roman Zovi to kako hoćeš (2010.), ali poslednjih godina najviše otkriva dansku književnost. Izbor iz naslova: Kristina Heselhold Glavnica i Kamila – i ostatak ekipe, Birgite Kosović Dvostruka zemlja, Grete Rulon Žena uz Saeca, Iselin Kozma Herman Tamo gde je mesec nisko na nebu, Jens-Martin Eriksen Nani, zatim dve knjige u izdanju “Čekića” iz 2012. Lone Herslev Tuga i kampovanje i Morten Ramsland Psoglav...
2010. mu je izašao roman-reka Dobro jutro, gospodine S., na hrvatskom (!; sada uključen u nekakvu disertaciju o razvoju hrvatskog jezika u drugoj poloviini XX veka) u izdanju “Knjigomata”, a novosadska “Adresa” mu je objavila zbirku pripovedaka Vrlo moguće priče
.


 

Olivera Nedeljković је rođena 19. јуна 1973. Godine u Čačku. Diplomirala je na Grupi za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Nišu. Objavila je zbirke pesama: Vodeni cvet (Gradska biblioteka, Čačak, 1996.), Pribor za čitanje (Povelja, Kraljevo, 2002.) i Suvlasnici beline (Filip Višnjić, Beograd, 2006).

Priča Kuglice od staniola nagrađena je prvom nagradom Prvog beogradskog salona slatkiša u jesen 2009. godine i objavljena u zborniku Slatke priče (ENCOBOOK, Beogradski salon slatkiša, Beograd, 2010.), a priča Ono što svetluca na trepavicama izabrana je za najbolju na tradicionalnom konkursu Radio Beograda za kratku priču namenjenu deci 2011. godine. U emisiji  Dobro jutro, deco ove radio stanice, najmlađi su mogli da čuju većinu priča iz ove knjige.